Jedino svetlo u velikoj prostoriji dopiralo je sa laptopa. Emitovalo je oreol slabog plavičastog sjaja oko zamišljene glave pogrbljenog čoveka koji je netremice gledao u trepćuću crticu u gornjem levom uglu monitora. Izgledala je kao da će svakog trenutka iskočiti i pobeći.

Polako je podigao pogled ka prozoru prema unutrašnjem dvorištu između visokih okolnih zgrada i nezainteresovano primetio da je dan prešao u noć. I ovog puta predugo čeka da presretne ideju koja nikako da se pojavi iz krivine moždane vijuge. Naravno da ne očekuje čudo u godinama u kojima broji jednolične dane čiju poruku ne shvata, kao ni čemerni pokušaj življenja u istovetnom ritmu. Bar nagoveštaj koncepta pomogao bi u pokušaju ekstrakcije misli pre nego što ispare iz analitičke aparature glave. 

Često pomišlja da uludo provodi dane i oseća neobičnu, kao nametnutu, krivicu što je živ. Ne razume kako je moguće da su nebesa dozvolila nekim ljudskim bićima bahato trošenje dragocenog vremena nauštrb drugih kojima je život ukinut, a umeli bi zaista da žive. Nemilosrdne misli mučile su ga dugo i paralisale celokupno spoznajno biće.

Iz dana u dan, sve više očajavajući, spuštao se uskim spiralnim stepeništem u dubine apatičnost. 

◊ ◊ ◊ ◊ ◊

Koliko god se upinjao, nije u izgledu da se sažeta, zrela ideja spusti u vrhove prstiju i s nestrpljenjem pretrči preko tastature, kao sigurni prsti pijaniste preko uzdrhtale klavijature. Rok za predaju teksta neuhvativo je isticao kao voda iz probušenog baštenskog creva. Umesto da pokuša bar nasumice da kuca, prste je zamrsio u dlakavu butinu bocnut iglicom svraba koji se neizdrživo raširio prednjom stranom tela preko brade na čelo, teme i potiljak, a zatim sjurio niz leđa kao kolonija rastrojenih mrava bez kraljice. Ustao je i grubo istrljao leđa o drveni dovratak ispuštajući uzdahe zadovoljstva i u par skokova do kuhinje iz frižidera uzeo neotvorenu bocu vodke. Kako slava zahteva zamenu običnih navika novim, postao je pasionirani ljubitelj destilovane žestine kojom je, ne skrivajući zadovoljstvo, gasio nemire da ne prerastu u napade straha i manične panike.

Otpio je dug gutljaj.

◊ ◊ ◊ ◊ ◊

Prisetio se raskošnog prostora gradske biblioteke i skorašnje književne večeri na kojoj su čitaoci postavljali uobičajeno besmislena pitanja i njegovih prepotentnih odgovora dok je razmišljao kako da se što pre domogne improvizovanog šanka. Odavno je prevazišao slična događanja. Nervirala su ga preabmiciozna očekivanja uštogljenih posetilaca koji su svedeni na minimum vitalnih funkcija odmeravali svaki pokret i izgledali kao da su progutali bilijarski štap. Sujetni, izopačeni, mumificirani predatori željni pažnje, koju su sublimirali i projektovali u navodnu ljubav i interesovanje za njega, kao što bi za nekog drugog u slučaju da on izgubi tempo u zadovoljavanju njihovih čitalačkih prohteva.

Govorio je šturo. Vidno i namerno bezvoljan. Kako su reči bivale ekscentričnije tako su aplauzi prerastali u ovacije. Jedna od prednosti njegovog položaja je pokazivanje skrivenih osobenosti koje tiho grickaju neprovetrene dane dok čekaju uragane. Događaj se pretvorio u demonstraciju snobovskih manira.

Histerični pljesak preteranog oduševljenja i potpisivanje primeraka knjige uz neizbežno fotografisanje predstavljali su poslednju prepreku ka pijanoj završnici, što u njegovom slučaju nije predstavljalo etanolsku zavisnost, već odraz boemske sklonosti duše. Predstava mu je potpuno odgovarala, jer je mogao da se opije bez griže savesti u kasnim satima kada malodušnost pokušava i preti da zavlada i prevlada.

Stresao se od naleta hladne jeze.

Otpio je još jedan dug gutljaj vodke.

◊ ◊ ◊ ◊ ◊

Spustio je prozor programa za pisanje i ulogovao se na internet. Objaviće kratak deo starog teksta i sačekati odgovore, svaki bolji i važniji od prethodnog. Sakupiće dovoljno materijala, ako mu se posreći i za ceo tekst koji duguje uredniku. Ako ne uspe, posetiće naloge poznanika koji neštedimice prosipaju kreativne sadržaje ne mareći za vlasništvo nad sopstvenim mislima. Preuzeće vredno pažnje i bez mnogo truda preinačiti u sopstveni tekst. Ne želi da se ikada vrati u vreme kada je zarađivao tvrdi novinarski hleb, pokušavajući satima, suv poput otpalog duvanskog lista, da pronađe zanimljivost koja bi zadovoljila urednika – uobraženu vreću kostiju i uvek nezadovoljne čitaoce, dok mu rokovi zvone kao budilnici u šerpi sa kašikama iznad uspavane glave.

Vremenom, i sam je postao mrzovoljna, sklerotična, hronično upaljena vreća i bez neprijatnosti koristi mogućnost za preuzimanje dostupnih internet sadržaja. Na eventualne optužbe uvek može da izjavi da njegov poseban senzibilitet kao i dugogodišnje životno i socijalno iskustvo omogućavaju da oseća i živi puls sveta. Jednostavno, uvek može da izjavi da je on taj koji je pokraden.

Tišinu je prekinuo niski jedva čujni ton. Nervirali su ga zvuci i pozivi, kao i neplanirane posete. Glas dugogodišnje partnerke išao mu je na živce više od ostalih. Gušio se kao osuđenik na vrelom pustinjskom tlu umotan mokrom omčom koju sunce lagano suši i skuplja oko napetog, žilavog vrata. 

Ljubavne veze nisu nikada bile njegovo interesovanje. Uvek se mučio i gubio u njima, da bi na kraju panično bežao i ostajao sam. Vreme provedeno u zajedničkim radnjama smatrao je za luksuz dosade i nesposobnosti da sam odlučuje. Opet, ona je jedina vodila računa o njemu. Čak neuporedivo više od njegove majke, prefinjene gospođe, hladnih emocija i odmerenih manira. Uvek zamišljene, usamljene i daleke. Sumorno detinjstvo proveo je uz samilosnu kućnu pomoćnicu koja je apsolutno bezuspešno pokušavala da nahrani nedostatke u dečakovom životu. Odrastao je nesposoban i nezainteresovan da brine o sebi u aljkavog, neopranog muškarca. Stoga je svakodnevne obaveze prepustio partnerki, rado i bez osećaja krivice, izgovarajući se na potrebu da stvara i obitava u sferama umetničkog izražaja. On je imao dar za pisanje, dok je ona svoje skrivene sklonosti sažela u dar za udovoljavanje. U zaista retkim trenucima sažaljenja i nepodnošljive dosade pozivao bi je da podele poklone njegove muze nadahnuća. Ostalo vreme provodili su u napetom i izveštačenom podnošenju s njegove strane, dok je ona obitavala u sećanju na lepe trenutke, čuvajući ih kao talismane. Sve češće se gubila. 

Danas je javila da će kasniti zbog ličnih obaveza o kojima nije želeo da razmišlja. Potrebno mu je rasterećenje, ne partner koji ga zasipa brigama i nerešenim porodičnim statusima. Progunđao je namrgođen da on pleše po drugačijim melodijama i da ga ne dotiču njene isprazne životne priče. Spustio je slušalicu i skupio obrve u niz dubokih mimičnih bora uzduž i preko čela. Predeo oko očiju izgledao je kao plise na pionirskoj suknji, a bore oko usta kao zarozane dokolenice. Iznenada, ideja je zasijala jače od plavičastog sjaja monitora u mraku velike dnevne sobe i zamagljenih misli njegove prenaseljene glave. Napisaće priču o beznačajnom životu nesrećne usedelice koja je starost dočekala negujući bolesne roditelje. Lako će evocirati davno izrečena poverenja koja je podelila iskreno u mraku spavaće sobe, dok ga je nejasna polustrast kratko vodila za njom. Spojiće delove njenog ništavnog bitisanja kao kockice, imaginarnim i realnim spregama izvedene iz sećanja tokom zajedničkih godina.

Zadovoljan, počešao je bradu i na tastaturi našao prvo slovo njenog imena. Tvrdo je lupio po tipki vrhom kažiprsta desne šake, dok je prvo slovo prezimena utisnuo kažiprstom leve. Neće se potruditi da je nazove izmišljenim imenom. Želi da sve bude kako jeste. Publika voli istinite priče. Ovog puta će je i dobiti. Zna da će prevazići sebe.

Na duplom dnu litarske flaše u mirisnom isparenju poslednjeg gutljaja vodke video je nebrojeno mnogo dlanova u ekstatičnom pljesku. Video je nagradu za životno delo.

Categories:Kolonijalna roba
Published on :Posted on