“Potrošiću novac na cipele i neću kupiti krevet.”

Cifre na bankovnom računu navele su je da rezignirano podigne ramena ka zajapurenim ušima i kiselo stisne usne. Blago je spustila dlan sa čela preko spoljašnje ivice lica i naslonila četvrtastu viličnu kost i bradu na njega. Udahnula je isprekidano nekoliko puta.

Znala bi da raspolaže novcem da ga ima dovoljno, ovako može samo da razbija misli i pridržava glavu da od tereta ne padne s ramena.

“Moraću da spavam u kutijama za cipele, nema mi druge. Uostalom, baš me briga! Mogu svako veče da se prenemažem i nećkam oko izbora i potrošim vreme s kojim ionako ne znam šta ću” – pomislila je predusretljivo.

Setila se izreke koju je njena baka, gospođa prefinjenih navika i manira, umela da ponavlja ponekada s prizvukom neverice, ali uporno: “Ako nisi dobar za sebe, nisi ni za druge.”

∇ ∇ ∇ ∇ ∇

Baka rođena u bogatoj građanskoj porodici, vaspitana po odgovarajućim standardima, naučila je sve što gospođica odrasla u njenom vremenu i okruženju treba da zna.

Suprotno tradicionalnim očekivanjima, maštala je da upozna nasmejanog pustolova sa kojim će prekršiti pravila strogog klasnog društva. Ipak, nikada nije dozvolila da je oda nesmotrena reč ili gest.

Povlačila se u osamu da čita romane o egzotičnim zemljama, zamišljajući da putuje svetom u omiljenim cipelama.

Sanjarenje pomešano sa zvucima komešanja uličnog života, koji su dopirali kroz otvoren prozor devojačke sobe, učinili su da se zaljubi u Ideju o ljubavi. To svakako nije značilo da je u prvi mah umela da je prepozna, ni da je bila sposobna da joj se preda.

∇ ∇ ∇ ∇ ∇

Kazaljke na Časovniku Imaginacije (sačinjenog od materije drugačije od materijala Zemaljskog Sata) pokreće mehanizam podešen u raznorodnim dimenzijama, nejednakim brzinama i višestranim smerovima. Te koliko god maštarije nezahtevno egzistiraju u beskonačnim šarenolikim prostorima i mogućnostima, toliko zemaljski dani ograničeni prolaznošću insistiraju na doslednostima.

Roditeljsko očekivanje da izađe iz knjiga i sobe i preduzme podrazumevane korake pokazalo se besmisleno, pa su želeći da joj osiguraju budućnost preuzeli odgovornost i našli joj odgovarajuću priliku za udaju.

∇ ∇ ∇ ∇ ∇

Venčanje je najavljeno za proleće.

∇ ∇ ∇ ∇ ∇

Reagovala je nezainteresovano, kao da se radi o sporednom liku u nespretno sročenom ljubavnom romanu, dok su šavovi na korsetima njenih bliskih drugarica popucali od zavisti. Nisu ni pomišljale da je gledaju kroz trepavice rivalstva ubeđene da se od najranije mladosti otisnula bespovratim putem večnog devojaštva, da bi ih Stvarnost iznenadila neočekivanom piruetom promene i otkrila da ni na šta u životu ne može sa sigurnošću da se računa.

∇ ∇ ∇ ∇ ∇

Iako nije delila opšte uzbuđenje pakovala je spremu nadajući se nekom čudu zbog kojeg, konačno, neće morati da se preseli dve ulice niže od roditeljskog doma. Ne primećujući da joj svaki pokret prati budno oko proračunate Majke koja je, poznavajući patnju zaludne ženske duše opčinjenu romanima, bodrila uobičajenim pričama da će ljubav vremenom doći, kao što su stari govorili da “pupak na pupak ide” misleći valjda da sve u životu u jednom trenutku, kada si dovoljno mudar i uporan, nađe svoje mesto. Tako je i Navika dokonog sveta neiskorenjena do današnjeg dana da radije gleda tuđa posla, jer bez napora i sa distance može odmeravati i procenjivati, dok sopstveni život zahteva rad i trud, a neretko i teške glavobolje, podrazumevala da se o događaju govori na svim mestima i u svim prilikama.

∇ ∇ ∇ ∇ ∇

Fotografije sa venčanja pregledane su nebrojeno puta.

Sve je bilo na mestu i kako treba osim njenog osmeha, koji je ostao sakriven u uglovima devojačke sobe i ostavio je zamišljenu i daleku u muževljevim zaljubljenim očima.

Uveren da će upornošću i ljubavlju naći put do njenog srca ostao je tih u nastojanju, obasipajući je poklonima i pažnjom. Kako je vreme prolazilo trud se više odbijao od ženin nepristupačni umišljaj.

∇ ∇ ∇ ∇ ∇

Nezainteresovana i odsutna izgledala je kao da vidi udaljeno vreme i prostore izvan Univerzuma, ali ne i njega.

I dok je on kopnio, hodao spuštene glave i zaboravljao da otpozdravi, a zlurada govorkanja počela da presreću i iz naizgled nevinih osmeha i dobroćudnih pogleda poznanika, na nju se navlačila mrzovolja. U prolazu bi ljutito odbrusila i opsovala kao kočijaš sopstvenom odrazu u ogledalu: “Smučio si mi se, kao Veliki Sanovnik i gledanje u plećku. Kao Pasulj i Mesto Rođenja. I soc od kafe. Kao što su mi se smučili i ljudi što mi dišu za vrat u išćekivanju.”

∇ ∇ ∇ ∇ ∇

Dane je sve češće provodila u krevetu sa obologama protiv bolova i loših snova.

∇ ∇ ∇ ∇ ∇

Bruka je pukla kao tanko staklo.

∇ ∇ ∇ ∇ ∇

A onda je u njoj nešto počelo da se menja. Osećala se neobjašnjivo. Budila se otvorenih očiju sa zrelim mislima koje su nepogrešivo sagledale smešne mladalačke fantazije. Da bi jednog jutra iskočila iz kreveta zbog spoznaje koliko je pogrešila. Došlo joj je na sav glas da zaplače, ali to nije bio red, a ni korist. Ugrizla je usnu da bi fizičkim bolom potisnula duševni. “Jako sam pametna u nevreme. Neka mi je na sreću ova naknadna pamet!”

Sagledala je prazninu stana i shvatila koliko nedostaje zvuk njegovih tihih koraka i pogled sjajan kao milioni zvezda Oriona. Osetila je patnju nedostatka njegovog zaljubljenog osmeha dok joj u prolazu dodiruje šuštanje svilene haljine.

∇ ∇ ∇ ∇ ∇

Prošlo je nekoliko dugih godišnjih doba. Nepromenjeno. Uzaludno.

∇ ∇ ∇ ∇ ∇

Dok su se jednog zimskog popodneva krupne, lenje pahulje valjale preko kraljolika dokle pogled dopire, stajala je u okviru prozora i kroz zamagljene oči bezvoljno gledala na ulicu. Nije znala šta će sa sobom i gde da nestane iz čemera i jada.

Ugledala je siluetu u vratima ulaza zgrade preko puta. Prepoznala je finu muževljevu figuru i podigla ruku u znak pozdrava. Pogledi su im se sreli – njen pun nade i iznenađen kao da ga vidi prvi put, njegov kao kada ju je video prvi put – jednako zaljubljen i lud od sreće.

∇ ∇ ∇ ∇ ∇

Par metara koliko odvaja dve zgrade delovali su kao večnost dok je uzdrhtalim nogama hitao ka stanu.

Zagrlili su se svom silinom ostvarenja.

∇ ∇ ∇ ∇ ∇

Od tog vremena iz njihove kuće mogao se čuti samo zvonki smeh.

Vragolasto bi izašao na ulicu i odbijao se o zidove okolnih zgrada, uvlačio se kroz prozore i razuzdano pucao u skupocenom kristalu komšijskih vitrina.

∇ ∇ ∇ ∇ ∇

Unuka je nasledila bakinu ljubav prema cipelama i maštanju o dalekim destinacijama.

Zatvorila je aplikaciju za online banking.

Podigla se na vrhove prstiju i istegla mišiće nogu. Trebaće joj kondicija za dugo pešačenje u obilasku prodavnica.

 

1 thought on “Nove cipele”

·

you are truly a good webmaster. The web site loading velocity is amazing.
It kind of feels that you’re doing any distinctive trick.
In addition, The contents are masterwork. you have done a fantastic activity
in this matter!

Post your comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

%d bloggers like this: