Pustio je ulazna vrata da se zatvore uz tresak.

♠ ♠ ♠ ♠ ♠

Kada ne može da podnese sebe On ode. Tek tako.

Nju ostavi bez obaziranja.

Suviše često i naglo da bi mogla da podnese.

♠ ♠ ♠ ♠ ♠

Sa posebnom pažnjom izvlači strpljenje upakovano kao svilena maramica u porcelanskoj kutijici volje. Spremala je pedantno u usamljenim godinama koje su prethodile njihovom susretu.

Kao da je slutila da je bahatost vreba iza krivina vremena, sa prekrštenim rukama na grudima, naslonjena na zid godina.

Kao kicoš koji provocira zviždeći iritirajuće melodije.

♠ ♠ ♠ ♠ ♠

U vremenu koje je prolazilo ne mareći za nju, kao što ne mari ni On sada i kao što nisu marili mnogi pre Njega, suprotno logici, strpljenje se koncentrisalo i skupilo kao kapljice prolivene žive privučene nevidljivim silama i postalo nerazdvojivi deo nje.

Često je zastajala ispred ogledala pokušavajući da u odrazu uhvati mesto gde obitava.

Da razume neshvatljivu promenu.

Uglavnom neprijatno iznenađena, začuđeno bi zurila u oslikavajuću površinu.

Dovela je sebe u stanje preterane trpeljivosti koja je počela da je muči.

Bolovi stisnute duše više nisu stidljivo izbijali skriveni u laži i sitne prevare. Pojavljivali su se bučno i smeštali kao u bioskopsku salu. Raspušteno je posmatrajući kako se grči i kida utrobu napunjenu gadostima popustljivog opraštanja.

♠ ♠ ♠ ♠ ♠

Njegova briga nije da razmišlja kako Ona podnosi povlačenja i nestajanja.

Samo kako će izgledati scena usputne drame koju odlazeći rasipa kao papiriće iz džepa pocepane postave iznošenog kostima loših sećanja.

Zaglavljen u prošlosti, nepovratno depresivan i nezainteresovan.

♠ ♠ ♠ ♠ ♠

Sve je pretnja.

Mesto ili izgovorena reč u specifičnom spletu okolnosti, može da znači početak odmotavanja rolne arhiviranih filmova.

Strogo odmeren, spolja uglađen i miran, unutra tup i prazan kao bunar bez želja i dna, povlačio bi se kao bolesna životinja u osamu, dok se ne oporavi i vrati u šarenilo socijalnih prilika i zahteva.

♠ ♠ ♠ ♠ ♠

Posle svakog odlaska tonula je dublje u ćutanje.

Krila se iza strepnji od samoće.

Ne želeći da pusti svest da je probudi trenutkom kada neće moći da živi sa njim.

♠ ♠ ♠ ♠ ♠

Misli su je kidale kao vezanu konjima za repove, ošinutim i poteranim ka različitim stranama sveta.

Sve češće, očajavala je.

♠ ♠ ♠ ♠ ♠

Ovog puta otišao je na duže nego inače.

Emotivna iscrpljenost i konstantno odbijanje da se prihvati bojenja mozaika praznina, dovele su do osećaja da je nesposoban da nastavi dalje.

Snaga je iscurila iz njega. Nepovratno.

Sa određenom vrstom iščašenog zadovoljstva prepustio se i potonuo u sledeći sloj beznađa.

♠ ♠ ♠ ♠ ♠

Često je hodao po strmoj ivici ludila.

Osećao je kako ga glasovi i senke prošlosti posmatraju, prate i šapuću.

Nisu dozvoljavali da zaboravi da je kuća u kojoj živi nekada bila dom.

♠ ♠ ♠ ♠ ♠

Izašao je sa očima tamnijim od mraka u noć sporednih ulica, želeći da izbegne susrete i pokuša da istera besove iz kože koja ga je svrbela kao da dezorijentisana kolonija mrava maršira ispod njene tesne površine. Češao se i otvarao rane noktima. Neprijatno migoljenje prestalo bi tek pošto pusti krv i oslobodi se nakratko osećaja suvog zatezanja i nekontrolisane nervoze.

♠ ♠ ♠ ♠ ♠

Svrbeli su ga i očnjaci.

Osećao je kako nezadrživo rastu i pune prostor ispod napete gornje usne. Paraju i cepaju vlažnu sluzokožu.

Reski zvuk pucanja, izmešan sa ukusom pljuvačke i sukrvice, dodatno ga je razdražio.

Manijakalno je ugrizao donju usnu.

Naslađujući se bolom opsesivno je nastavio da isisava sopstvene tečnosti.

Kratkim, dubokim ugrizima kidao je komadiće sluzokože i halapljivo ih gutao.

♠ ♠ ♠ ♠ ♠

Užasnut, spoznao je krajem svesti razlog samokažnjavanja.

Neposoban da se prilagodi bolnom nedostatku posle ženinog odlaska.

Polomljen po svim spojevima.

♠ ♠ ♠ ♠ ♠

Napetost od suočavanja skoro ga je onesvestila.

♠ ♠ ♠ ♠ ♠

Sama u ogromnoj kući pokušala je da zabavi i skrene surove misli. Bezuspešno.

Strah je paralisao, ne zbog nekoliko sati ili dana samoće, kada je ostavi i dok ga nepopustljivo čeka, već zbog trenutka kada će samoća postati njeno konačno stanje.

Trenutka u večnosti u kome će sedeti i čekati da se On vrati.

♠ ♠ ♠ ♠ ♠

Plaši je misao da će sagoreti u bolu.

Da će se skameniti u slanoj pustinji unutrašnjeg plača.

Da će želeti da tog trenutka nestane. I da neće uspeti, jer nije njeno vreme i mora da čeka.

♠ ♠ ♠ ♠ ♠

U životu ima više čekanja od dočeka.

Više odlazaka od dolazaka.

♠ ♠ ♠ ♠ ♠

Odjednom nije mogla da podnese otkucaje časovnika.

Duhovi prošlosti napokon su probili sve odbrane i počeli da se vuku hladnim hodnicima skupljajući se oko nje kao jato šišmiša oko nemoćnog plena.

♠ ♠ ♠ ♠ ♠

Pokupila je prvo što joj se našlo pod rukom i istrčala na ulicu.

Duboki udisaji hladnog noćnog vazduha, donekle su je sabrali.

♠ ♠ ♠ ♠ ♠

Hodala je pognute glave.

Ne bi bio prvi put da zaplače bez obzira na mesto i vreme.

Bilo je dovoljno da suze pokucaju sa unutrašnje strane kapaka, pa da se skotrljaju.

Ne bi bilo prvi put da ispusti jecaj sudarajući se sa nepreglednom ravnicom neosetljivih ljudskih ramena.

Širokih i uskih. Pogrbljenih. Niskih i kočopernih. Visokih i opuštenih.

Beskrajni odrveneli ljudski čiviluci za malo mesa, gomilu kostiju i metre dronjave kože.

♠ ♠ ♠ ♠ ♠

Ne podnosi odlaske.

Svaki je Smrt.

♠ ♠ ♠ ♠ ♠

Podigla je glavu ka Nebu.

Gubila je ravnotežu.

Krivila skočne zglobove u rupama koje su se otvarale između kocki na tlu.

♠ ♠ ♠ ♠ ♠

Zacvilela je skrhana, na kolenima. Zaplakala nezaustavljivo.

Strah, njen najveći neprijatelj, uskovitlao je svoje pakosne sluge, grozne misli.

Iscerile su scenu kraja u njeno nesrećno lice.

♠ ♠ ♠ ♠ ♠

Obišao je par krugova oko bloka i vratio se kući.

Našao je poruku zavučenu u uski prorez na ulaznim vratima. Poznat izvijeni, brz rukopis.

“Otišla sam. Ponela sam kišobran, sat i foto aparat.”

♠ ♠ ♠ ♠ ♠

Zagledao se u papir.

Kišobran joj treba da je sakrije od sunca. Ne od kiše, jer kišu voli.

Pod ogromnim crnim platnom hodaju duhovi. Za prave ljude pod njim nema mesta.

Znao je to oduvek, ali se pravio da ne zna.

♠ ♠ ♠ ♠ ♠

Sat joj ne treba. Nosi ga kao nakit. Možda će pogledati jednom ako odluči da se vrati.

Ne sme da se oslanja na tu misao. Ne sme u njoj da traži utehu.

Ovog puta Ona je otišla.

Za razliku od njega nije se samosažaljivo izvinjavala i izmišljala razloge.

Nije pobegla.

♠ ♠ ♠ ♠ ♠

Foto aparat je ponela da u nedogled beleži lepotu koju vidi u svemu.

Nažalost, nikada više neće zajedno gledati njene fotografije.

Nikada više neće slušati njene priče.

Najgore od svega, nikada više neće čuti njen zvonki smeh kao hiljadu zvončića na vetru.

♠ ♠ ♠ ♠ ♠

Osetio je slabost.

Jak bol ispod grudi u vrhu stomaka.

Mučninu koja se razlila u osećaj panike ka krajevima tela.

♠ ♠ ♠ ♠ ♠

Samoća je urlala.

Razuzdano plesala i udarala o zidove iz kojih su duhovi prošlosti nestali, raspršili se.

Odavno ih tu nije bilo. On ih je projektovao. Kasno je shvatio.

Samoća je pobedila.

♠ ♠ ♠ ♠ ♠

Otišao je u kupatilo. Napunio kadu i potopio se u vrelu vodu.

Odlučio je, bez bola i tuge, da oslobodi oboje.

♠ ♠ ♠ ♠ ♠

Ispružio je ruku ka ormariću.

Uzeo cigaretu i polako je zapalio. Povukao je dug dim.

Ponovo je ispružio ruku i iz prve pregrade izvadio pakovanje žileta.

Zagledao se u tanki moćni listić savitljivog oštrog metala.

♠ ♠ ♠ ♠ ♠

Stisnuo je cigaretu vrhovima usana.

Prstima desne šake čvrsto savijenim prešao je uzduž od unutrašnje strane zgloba šake do jame na podlaktici. Napravio je tanak dubok rez.

Krv je izbila na površinu stidljivo, u tankom mlazu, a zatim naglo oblila ruku i počela da boji vodu.

Zatim je istim pokretom isekao celom dužinom podlakticu desne ruke.

Namestio je potiljak, udobnije, na peškir naslonjen na obod kade i nastavio lagano da ispušta dim. Osetio je blagu omamljenost i vrtoglavicu. Pospanost i obamrlost.

Olakšanje.

Krv je sa sobom odnela sve terete.

♠ ♠ ♠ ♠ ♠

Ujutro se oglasilo dugo zvono na vratima.

Zamenilo ga je uznemireno kucanje koje se završilo lupanjem.

Telefonsko zvono odbijalo se o puste zidove.

♠ ♠ ♠ ♠ ♠

Stajala je ispred kuće, pretrnula od nemile, neodređene slutnje.

Nestrpljiva da ga zagrli i poljubi kao da nikada nije otišla.

Kao kada ga sačeka iza ugla u hodniku i zamišljenog iznenadi.

Kada uspe da izmami osmeh i pogled kao da je konačno došao kući.

Kada oživi kratki trenutak večnosti u kome je njen.

Categories:Kolonijalna roba
Published on :Posted on

Post your comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *