Šta bih mogla danas da radim?

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Znam!

Skuvaću jednu špagetu. Biće mi dovoljna za dijetu.

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Živela jednom jedna Usamljena Žena. Sve stvari u životu radila je, nekako, jedva.

Posebno otkad je ostala bez roditelja.

Osećala se izgubljeno kao truli drveni čamac otisnut niz vodu.

Bez sidra i veslača. Plutaće dok se ne olupa o neko truplo i ne nasuče u šikaru uz obalu.

Neprimetna, čak i u konačnom završetku.

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Radila je u Trafici.

Sedela je ceo dan u sivoj aluminijumskoj kocki. Okružena štampom i drangulijama.

I besciljno čekala da prođe dan.

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Posao je dobila zahvaljujući Ocu.

Očajan u strahu od sutrašnjice, svestan, da on i njegova nesrećna žena neće živeti doveka, i da nema nikoga ko bi vodio računa o njihovom smušenom, jedva prisutnom biću, molio je i kršio ruke iza tapaciranih vrata, na koja je uspeo da pokuca i kroz koja je uspeo da se provuče.

Bedan kao crkveni miš.

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Život Usamljene Žene bio je neopisivo dosadan.

Osnovnu školu završila je zahvaljujući sistemu, koji nije dozvoljavao da ni najproblematičniji, ostanu nedovršeni.

Nedostatak interesovanja i izostanak prosečnih mogućnosti, došao je sasvim do izražaja kasnije.

Profesori, očajni i na kraju voljni da joj progledaju kroz prste obe šake, nisu uspevali da izvuku živu reč iz nje.

Ćutala je nezamislivim tišinama.

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Roditelji, nadajući se promeni, premeštali su je kao komad nameštaja, iz škole u školu.

Očekujući da će, u jednom trenutku, naći odgovarajuće mesto.

Da će se uklopiti i dobiti svrhu.

Uzalud.

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Školu je menjala uvek u drugoj polovini godine. Ali, ni moć proleća nije uspela da je inspiriše da procveta.

Ostala je zgrčena u čauri semena mogućnosti i nadanja.

Osmišljena kao najlepši cvet, izrasla je u suvi pupoljak.

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Nikada se nije družila sa vršnjacima.

Više joj je odgovaralo društvo roditelja i njihovih prijatelja. Sedela bi u uglu sobe, u fotelji presvučenoj tamno braon mebl štofom, utonula u ćutanje i jastučiće.

Pokrivena ćebetom i zadovoljstvom što ne mora da učestvuje u razgovoru. Ušuškana roditeljskim osmesima i pohvalama njenoj poslušnosti i nečujnom prisustvu.

Uživala je kao lenja mačka.

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Roditelji su izmislili priče o deci, koja je nisu prihvatila. I o školi u udaljenom delu grada, gde je diplomirala.

Prijatelji su preko zalogaja i ispod oka, zagledali jedni druge. Gutali su laži njihovih domaćina sa kiselim i gorkim osmesima na licu. Bez simpatije.

Negodujući i podržavajući na podrazumevajućim i očekivanim mestima u priči.

Zapravo, zainteresovani isključivo za sadržaj trpeze. Dobro zalivajući masne zalogaje, lizali su prste posle dezerta. Nahranjeni i napojeni.

Zadovoljeni u osnovnim potrebama.

Prijatelji.

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Usamljena Žena nije želela ni kućnog ljubimca. Iako su roditelji i na taj način pokušali da je prilagode socijalnim uobičajenostima.

Nije volela ni da čita.

Satima je sedela ispred televizora. U stanju da gleda u šuštavo sivilo posle završetka programa, a da ni ne primeti da gleda u ništa.

Zamišljena. Govorila je malo i retko.

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Vremenom se navikla na rad u trafici. Ljudi su se ponašali kao da govore u automat.

Nije morala da ulazi u uobičajenu komunikaciju. Bila je nevidljiva.

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Samo ponekada, provirilo bi neko oko i vrh nosa.

Kroz mali otvor, osetila bi dah. Onih koji su voleli kontakt. Onih koji su voleli da vire u rupe i preko ograde tuđeg života.

Dobronamernih, koji Jednoj Prodavačici s osmehom nazovu dobar dan.

To je, Usamljenu Ženu, zbunjivalo.

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Jedino što je primećivala bile su šake.

Dežmekaste i koščate. Grube i meke. Negovane i zapuštene.

I nokti.

Izgrickani. Uredno isečeni i isturpijani. Nalakirani. Dugi i kratki. Sa iskrzanim lakom. Sa crnim ispod. Lopatasti. Duguljasti. Obli. Sa zanokticama i bez.

I koža.

Tamna i svetla. Bezbojna. Suva. Hidrirana. Glatka. Pegava. Dlakava. Mladalačka. Staračka.

I u šakama novčanice.

Izgužvane. Isprane. Iscepane. Izbledele. Sa porukama i telefonskim brojevima.

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Sitan novac za kupovinu sitnih zadovoljstava.

Časopis.

Muzički. Dnevni. Nedeljni. Kuvar. Horoskop. Moda. Kućna i lična. Svetska i lokalna.

Uređenje stana. Uređenje bašte. Zdravlje. Žensko i muško.

Sport.

Ljubimci. Mačke i psi.

Nikada nije izašao časopis o hrčcima. Kao da su samo psi i mačke vredni interesovanja.

A tarantule i iguane?

Nikada ništa.

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Čokoladne bananice istopljene pa stvrdnute.

Omiljena poslastica musave dečurlije. Upinjali su se na vrhovima prstiju da provire u otvor na staklu i ispruže debele male šake sa čvrsto stisnutim ulepljenim novčanicama.

Svakom drugom, bili bi simpatični. Njoj su bili odbojni.

Brisala je ruke o haljinu, manijakalno.

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Najviše su je nervirali tinejdžeri.

Kupovali su gluposti. Na kraju, kašljucajući i crveneći preko mitisera i bubuljica, kao usput, tiho bi zatražili kondome.

Odvratna znojava derišta. Radili su nepristojne radnje, kao zečevi u žbunju iza škole.

I sve te devojčice, naizgled smerne, sa uštirkanim kragnama i čistim školskim uniformama.

Da li roditelji uopšte naslućuju okrutnost tih nezahvalnih bića?

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Zamišljena, uzela je kesicu sa kondomom.

Okretala je, zagledajući krajeve. Prešla je vrhom jagodice prsta, preko utisnutih slova na plastificiranom omotu. Drugu ruku zavukla je u džep, na izlizanoj postavi, iznošenog kaputa.

Preturala je sadržaj.

Upotrebljena maramica. Karta za gradski prevoz. Kutija žvaka. Zihernadla.

Izvadila je i polako otkacila spojene krajeve.

Sekund je razmišljala. Laganim pokretom, iskosa, probušila je nevidljivu rupu kroz sredinu pakovanja. Između slova.

Vratila je kesicu u kutiju sa ostalima.

Zihernadlu je zakačila za komad mušeme kojom je pokrila pult. Na njemu je držala posude za sitan novac i laktove.

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

U narednim danima, nedeljama i mesecima, bušenje kondoma nevidljivim rupama, postalo joj je opsesija.

Uskoro, ni jedno pakovanje nije bilo neoštećeno.

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

A zatim su nastupili problemi.

U kraju su se, jedna za drugom, pojavile neplanirane trudnoće. Najviše među tinejdžerkama.

U slučaj je uključena policija.

Posle duge i detaljne istrage, otkrili su krivca.

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Policajac u civilu, dolazio je danima. Tobože pripit, kupovao čokanj vinjaka i cigarete. I brbljao nepodnošljivo.

Nesmotreno, jednom je procedila kroz zube, vraćajući kusur, da nevidljivi ubod zihernadlom, u pravo vreme, rešava sve probleme.

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Sutradan je sivu aluminijumsku Trafiku obavio oblak prašine i policijskih sirena.

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Znala je da su došli po nju.

Ionako nije imala nikakve planove. Bilo joj je svejedno.

Otvorila je zihernadlu. Raširila je celom dužinom.

I naglim pokretom presekla tanki vrat. Kratkim, konačnim trzajem, pokidala je vratnu arteriju.

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Krv je prsnula na ljubavne vikend romane iza njenih leđa.

Napokon, donela je odluku samostalno.

Pojavila se malaksalost. Ali, i tračak sreće. Prvi i poslednji put u životu.

U kratkom trenutku, osetila se bolje nego u svim godinama prazne tuposti.

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Zatvorila je oči.

Ugasila se. Pre nego što su uspeli da joj stave lisice na negovane ruke.

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

(Priča posvećena Jednoj Trafikantkinji, čijeg se lika ne sećam i ne znam ništa o njenom životu. Koja nije završila kao Usamljena Žena U međuvremenu, ali koja jeste bušila kondome u jednoj trafici u bloku 45. Jednom davno.)

 

 

 

 

 

 

 

 

Post your comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

%d bloggers like this: