Bio jednom jedan Čiča Miča.

On se iz dosade zaljubio u Sijalicu Na Plafonu, jer je ona bila jedna neopisivo sjajna sijalica.

Sijala je kada je on hteo i onoliko koliko je on hteo.

Jednog dana Čiča Miča se probahatio i smejući se zlobno, rekao:

“Sijaj, sijaj ljubavi, ho ho ho, dok ne stisnem prekidač – Ja apsolutni Gospodar tvoje svetlosti!”

To reče šmrknu, škljocnu i uteče.

A Ljubav kao Svetlo nestade.

Čiča Miča i gotova još jedna tako obećavajuća ah, ljubavna priča.

Čiča Miča i jedna stvarno nemoguća priča, jer nije normalno da se jedan Čiča zaljubi u jednu Sijalicu koja visi s plafona danonoćno kao cirkuzantkinja sa trapeza.

Čičama stvarno svašta pada na pamet.

Ps Sijalica se teatralno napravila mrtva i kobajagi pregorela i sa smetlišta kikoćući se odskakutala.

Post your comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

%d bloggers like this: