Gradska priča
Kolonijalna roba

Gradsko jutro

Ista priča svakog dana počinje na isti način.
Dosada
Kolonijalna roba

Dosada

Iritantni budilnik je i jutros, u dosluhu sa radnim danom, u naslađem trenutku sna, pocepao izbledelo platno noći i kroz uske proreze spuštenih roletni pustio mutnu svetlost u moje slepljene oči. Bezvoljno češem zadnjicu i protežem se. Mrzovolja me je dočekala gunđajući. Nervira me što moram da se umijem i obučem i što ne mogu…
Omča
Dragocena

Omča

Stopljena sa oronulom Straćarom, kao ona sa jednoličnim Krajolikom, živim neprimetna. Prestala sam odavno da razmišljam kako? Uspevam, jer mi još nije došao kraj. Život u dubini nepregledne pustare, izolovane kilometrima krivudavog prašnjavog puta, drugačiji je od zamislivog. Tek ponekada, kada ugledam udaljene prolaznike koji ne mareći za bolove umornih udova žure da što pre…
Lepljiva sreda
Kolonijalna roba

Lepljiva sreda

“Ko na vreme ne beži iz škole u nevreme beži s posla.” Prošaputala je i skrenula pored visoke poslovne zgrade u zaklon razgranatih krošnji gustog drvoreda. Pokriven senkama, krivudavi trotoar uske sporedne ulice, saučesnički je zaštitio od nepoželjnih susreta i pogleda. Još u ranom detinjstvu roditelji su insistirali da opravda svaki postupak. Sada joj ta…
Kolonijalna roba

Bezukusna bolest

Neprijatni zvuci iz susednog stana doprli su kroz tanki pregradni zid kupatila i razbili mogućnosti tek svanulog jutra. Svrstala ih je iskustveno u grupu visoko iritirajućih, ali bezopasnih, i izbegla paničnu pomisao na samrtni ropac. Po ko zna koji put u, reklo bi se beskonačnom nizu istovetnih događaja, zgadio joj se još jedan dan pre…
Dva grma
Kolonijalna roba

Dva grma

Podigao je pogled sa vrha zgrade ka Nebu. Dan se primicao svom kraju. Zalazak Sunca, kao i prelazak zemaljskog Života u eterične sfere, ne utiče da talenti i lepota nestanu. Crna je boja Svemira. Jedina boja u njegovom uređenom sistemu. Crna je srećna boja. Jedina boja na Zemlji. Ostale su nestašne greške Prirode nastale u…
Novinar
Kolonijalna roba

Novinar

Jedino svetlo u velikoj prostoriji dopiralo je sa laptopa. Iako slabo, emitovalo je oreol plavičastog sjaja oko zamišljene glave pogrbljenog čoveka. Netremice je gledao u trepćuću crticu u gornjem levom uglu monitora. Izgledala je kao da će svakog trenutka iskočiti i nestati. Polako je podigao pogled ka prozoru prema unutrašnjem dvorištu između visokih okolnih zgrada…
Nove cipele
Kolonijalna roba

Nove cipele

“Potrošiću novac na cipele i neću kupiti krevet.” Cifre na bankovnom računu navele su je da rezignirano podigne ramena ka zajapurenim ušima i kiselo stisne usne. Blago je spustila dlan sa čela preko spoljašnje ivice lica i naslonila četvrtastu viličnu kost i bradu na njega. Udahnula je isprekidano nekoliko puta. Znala bi da raspolaže novcem…
Goniči nemira
Kolonijalna roba

Goniči nemira

Pustio je ulazna vrata da se zatvore uz tresak. ♠ ♠ ♠ ♠ ♠ Kada ne može da podnese sebe On ode. Tek tako. Nju ostavi bez obaziranja. Suviše često i naglo da bi mogla da podnese. ♠ ♠ ♠ ♠ ♠ Sa posebnom pažnjom izvlači strpljenje upakovano kao svilena maramica u porcelanskoj kutijici volje. Spremala je pedantno u usamljenim godinama…
Mamurno jutro
Kolonijalna roba

Mamurno jutro

Probudio se rashodovan. Bukvalno. Mamuran i istinski rasturen na sitne delove. ◊ ◊ ◊ ◊ ◊ Glava mu je pucala u mehurićima pene točenog piva od sinoć. Kao navijeni pokvareni vergl, misao je ponavljala reči velikog Pisca: “Sećanja su znoj duše”. Nije prestajala da odzvanja kroz napuštene moždane šupljine. ◊ ◊ ◊ ◊ ◊ Teško i malo se znoji. Posebno zimi….