Ova stranica je kreirana da bi moje priče i fotografije bile dostupne prijateljima koji ih vole.

Jasna Mark

Probudio se rasturen. Rastavljen na sitne delove. S mamurnim mislima koje zvone u glavi kao budilnik u šerpi s kašikama. Nejasne reči vrte se raspuštene iz pokvarenog namotaja i ometaju da se fokusira na stvarnost. Možda se zbog toga znoji toliko da misli da će poludeti? Opterećenje je pojačalo saznanje da miris koji oseća nije…

Poslednji dan u još jednoj besmislenoj radnoj nedelji. Petak. Lepljiv i bez daška vetra, odužio se kao da je ponedeljak. Nestrpljivost, uobičajeno, ne dozvoljava Petru da mirno dočeka odlazak kući. Danas, međutim, dodatni osećaj neobjašnjive uznemirenosti naterao ga je da samo još dublje utone u pohabanu kancelarijsku fotelju. Zabacio je glavu na neudobni naslon i…

“Iz rupe u rupu. Ka rupi. Rupa. Rupa u rupi.” (“Oda rupi”, 1987. godina) Jednog vrelog avgustovskog petka kazaljke velikog okruglog sata u gradskom porodilištu jedva su se dovukle do pet minuta do podne. Izgledalo je da će tu i ostati tik pre nego što su ih opruge i zupci povukli na sledeći minut. Istovremeno,…

Današnji Dan izgleda kao višak u sedmičnom paketiću. Neuklopiv i bespotreban. Siv i vlažan liči na nemila sećanja o neiskorišćenim mogućnostima. Podseća na nestajanje i prolaznost. Na zaboravljenost. Uporna gusta kiša spušta se nečujno poput teške plišane zavese na kraju maestralne predstave kada u predugoj sekundi do aplauza tišina i mrak deluju večno. Sedim u…

Za priču je najvažnije da bude potrebna. Zato što se priče kupuju i prodaju. Za neke su data bogatstva, ali se iz pristojnosti malo govori o tome. Tema priče stane u par rečenica, a sadržaj se kasnije dodaje u zavisnosti od interesovanja onoga koji govori i onoga koji sluša. Neke priče su vedre i lake,…

Lukin dan počinje uvek na isti način. Svakog jutra ustaje pre svanuća po komandi budilnika i sudara se sa pokućstvom na putu do kupatila, gde iza zatvorenih vrata šapuće da ne želi da ide u školu, iako je odavno prerastao školsko doba. Najčešće bi se rado rasplakao na odraz u ogledalu, godine sve brutalnije ostavljaju…

Iritantni budilnik je i jutros, u dosluhu sa radnim danom, u naslađem trenutku sna, pocepao izbledelo platno noći i kroz uske proreze spuštenih roletni pustio mutnu svetlost u moje slepljene oči. Bezvoljno češem zadnjicu i protežem se. Mrzovolja me je dočekala gunđajući. Nervira me što moram da se umijem i obučem i što ne mogu…